Ideja
Voziti bicikl...Nije to samo vožnja od tačke A do tačke B. Nije ni vožnja automobila. Ne liči ni na pasivno sedenje u kabini putničkog autobusa ili voza, svejedno. Voziti bicikl znači susresti se sa drugačijom stvarnošću, svojim telom doživeti svaki kamen, svaku neravninu na putu. Svojim ušima čuti svaki zvuk predela kroz koji se prolazi, osetiti vetar i mirise. 
Videti čiste boje, nezagađene sigurnosnim staklima. Osetiti praiskonski strah od Prirode kada se sile udruže protiv bicikliste i podignu vremensku nepogodu na putu. Osetiti materinsku sigurnost kada se u šatoru i vreći za spavanje biciklista odmara posle dugog puta.
Voziti bicikl... Biciklista nije pešak. Biciklista nije vozač. Biciklista postaje pešak kada sa dve noge dotakne tle pod sobom. Biciklista postaje vozač kada podigne obe noge na pedale. Biciklista lako spoznaje osamu kakva se može doživeti na visokom planinskom prevoju, tamo gde ne može doći niti jedno drugo prevozno sredstvo. Biciklista može doživeti gostopirimstvo kakvo ne može doživeti na drugi način, kada u sumrak zakuca na vrata zabačene osamljene kuće tražeći čašu vode a dobivši najbolju večeru i najbolji krevet.
Voziti bicikl... Za jedan dan preći rastojanja koja se savremenim sredstvima pređu za par sati, a doživeti ono što se u savremenom svetu retko ili nikada ne doživi. Poželeti «Dobar dan» usamljenoj seljanki koja žuri kući prašnjavim putem. Pozdraviti zemljodelca i podeliti sa njim poslednju jabuku. Nabasati na kozu koja se jari. Nabrati punu kesu voća iz domaćinovog voćnjaka i popiti sa njim kafu. Okupati se u planinskoj reci...
Voziti bicikl... po stranoj a nama bliskoj zemlji Rusiji, između Moskve i Sankt Peterburga, okolnim putevima valdajske visoravni znači podići osećaj slatke neizvesnosti na kvadrat, znači susrete sa novim ljudima, sa novim predelima kakve niko od nas do sada nije video. To znači doživeti široku rusku zemlju na sasvim nov način, na način koji nam ne mogu preneti ni televizija, ni novine, ni Puškin ni Šalamov ni Šolohov. Severozapad Rusije sa svojom divljom prirodom, šumama, rekama, jezerima, sa svojom istorijom čeka nas kao knjiga koju treba pročitati, ali ne na silu, kao školsku lektiru, nego polako i sa uživanjem unapred žaleći što ova prelepa knjiga ima kraj...